Veštačka inteligencija protiv vulve

Ćutimo. Ćuti on, ćutim ja, sedimo jedno preko puta drugog, kao dva stranca sa autobuske stanice. Čekamo da više dođe taj autobus i da se ta ćutnja prekine. Gledamo u pravcu ulice samo da vidimo kako autobus nailazi. E, takav osećaj sam imala te večeri. Blinka očima on na mene, blinkam ja na njega, i ono večito pitanje „I, pričaj?“, pa ide odgovor „Šta?“, i onda opet ćutanje, pa red blinkanja i istih pitanja i odgovora. Otišla sam na spavanje umorna od ćutanja. Jebeš ti ovo pomislih u sebi, ja da ti vadim reči kleštima, vala, ne mogu. Pričaj rođeni ako hoćeš, ja da trčim za autobusom, ne mogu više. Sutradan pijem kafu na terasi, obuzele me misli sva sam se začkiljila gledajući u jednu tačku, i nailazi neko meni jako drag. „Kuvaš kafu?“, viče me. „Evo ustajem!“, skočih sa ležaljke kao oparena. „Metni kafu, eto me za pet minuta, odoh do prodavnice“. Sad vi mislite kako sve priče sa Netfliksa započinju nekim velikim dešavanjima, a zapravo, ne. Sve priče počinju i završavaju se sa „Stavi kafu, imam nešto da ti pričam…“…

Ovako smo i mi započele priču kako vulva, da ne budem prosta i kažem reč na p, i dalje vlada svetom, a svetom vladaju muškarci, tako da muškarcima vlada vulva. Tačnije „Sve se i dalje vrti oko p…. vulve“. Ne smem jebiga da kažem tu reč majka mi ovo čita, pa ima da me otera u istu tu reč, plus reč materina = „Jesam te tako vaspitala sve ti j…. bezobrazno, samo laješ!“. Reče mati moja meni a jutro započinje tako što nam svima mamicu po na osob dok ispija prvi srk kafe. Opet kafa, jer kako drugačije.

Osoba koju ne želim da imenujem… Malo je teško pronaći dovoljan broj reči kojim bih je pohvalila. Jednostavno, mama, doktor nauka, zmaj. Ukratko a sve sam rekla. Tačno nekako s početka februara kada se vratismo sa zajedničkog zimovanja na Staroj Planini, pozvala me i rekla „Ajde na kafu, imam nešto da ti ispričam“. Dođem ja kod nje, i ne da sam popila kafu nego i dve rakije. Nekako je ispalo da je njen brak za koji sam mislila da je jedan od onih koje želim da opišem kao „Tako treba“, klasik pisan kao kliše sa epilogom – muž se zaljubio u mlađu i odlučuje da napusti „dosadnu ženu“. I ne bih ja dalje o ovome, jer su mi bliski i jedno i drugo, a cenim ih dovoljno pa ne bih zalazila o detaljima. Jesam ja novinarka, ali nisam đubre. Mada jesam žensko, pa moram malo da lajem.

No, kako smo došle do p…. ovaj vulve. Nakon mnogobrojnih terapija na koje je otišla, isplakanih suza, osuđivanja sebe, njega, porodice, okruženja, što bi rekli svega i svačeka, kojekakvog jedenja govana, da me prostite na izrazu, ( za ovo nema adekvatne zamene koja najbolje opiše to što jeste), konačno smo došle do zaključka uz srk kafe – „Sve se na kraju vrti oko p…. vulve“.

Pa opet srk kafe.

Minut ćutanja i klimanje glavom, „Jebote…“.

Istina je da smo kao društvo napredovali toliko da će nam uskoro veštačka inteligencija, koju i sama arčim, brisati guzu, opominjati nas kada i šta da jedemo, obavljaće sve naše poslove, zameniće nas u svakom smislu jer su pametniji, jel. A mi smo to stvorili! Mi, tako veličanstveno pametni, napravili smo veštačku verziju samih nas. I to je strava. Sa svojih 34 godine prisustvovala sam eri evolucije mobilnih telefona, pametnih uređaja, i sada veštačkoj inteligenciji. Zaista zadivljujuće. I ma koliko se ja toga plašim, istovremeno se divim. Međutim… U momentu kada bi čovek pomislio da je svet došao do pika svoje savršenosti, shvatam da smo mi, ljudi, i dalje obična stvorenja koja se mlate sa suprotnim polovima oko najprimitivnije stvari – pi…, vulve.

Ko je kome dao, za koliko, koliki je, zašto nije neko nekom dao i kada će dati.

Čega?

Pa P…..E!

Uzimajući u obzir da smo i ona i ja dva akademca plus ona doktor ( milion bodova više), nismo želele sebi da priznamo da je sve u stvari tako jednostavno… Kako je moguće da um čoveka, bilo kog, zavrti jedna vulva… Gde je veštačka inteligencija sad da vas pitam! Šta sad od tolike mudrosti, leteća kola, pametni usisivači? Mora da je taj deo zvani „Ne nasedaj na p….“ očigledno neko zaboravio da ugradi, implementira, jer je programer morao da gleda pornić pa se zaboravio. Haaa…. Kako sam odvratna, ali realno.

Naravno, iz našeg ugla je sve tako prosto, dve zrele žene sede, piju kafu, pričaju o knjigama, šta je koja pročitala, čula, osvešćujemo svoje skrivene talente, potrebe, mi se žene ubismo od nekog nadograđivanja pameti, ubismo se od samodokazivanja, dok muškarci i pored sve date im moći i dalje gledaju kako sebi da sjebu život zbog …. Vulve. E, ima do kraja kolumne da lanem, taman me moja Ikica na lomači palila.

Setih se ja u duhu razgovora, dok srčem kafu kako mi je muž jednom rekao da ukoliko mu ne budem dala, tačnije, ukoliko mu kažem da nikada više dobiti neće, on bi me ostavio i potražio bi onu koja hoće. Kada mi je to rekao bila sam šokirana količinom primitivizma koju moj muž nosi u sebi, iako ga držim za jako pametnog čoveka. Jer nisam shvatala da to što ja ne dam iz meni bitnog razloga a to je – ljuta sam, idiote čitaj između redova nisi ni ti Bred Pit pa i dalje te volim i širim noge, jer ljubav – nije parola kojom se i muškarci vode…

Hm… Pa kod njih je još prostije, ne daš – ima ko hoće. A to što si ti majka njegove dece, stub kuće, itd, to je lepa moja tvoj problem. Shvatih onako kao iz keca, nisu muškarci krivi što ne znaju da čitaju između redova, jer se neka tamo piii…. vulva nudi i za mnogo manje para i truda. Samo je ta što nudi shvatila pravila igre i ona ubira plodove svoje mudorsti a da to nema nikakve veze sa emocijama. EEEEEEE BATO MOJ!

Mislili smo cela veka pogrešno, da muškarci diktiraju pravila igre. Kakva omaška. Vulva je određuje. Rupa je rupa, a ako je i apgrejdovana, ihaj! Milina! Što bi značilo ako je mačka sa ful opremom ( čitaj, usne, silikoni, kosa, fileri), tim je sve lakše i bolje. Rupa u paketu, što bi se reklo. Čizburger i pomfrit, plus šejk od jagode na kraju. Da, da, dobro moji… Svi smo u problemu.

Postojimo i mi neke koje ne znamo da manipulišemo vulvom, pa najebemo kao moja dobra prijateljica, i postoje dame koje znaju da manipulišu, ali one imaju jasna pravila i vrlo često, tarifu ( po kursu koji ne određuje Narodna banka Srbije).

Jbg, žene i dalje kada varaju to je najčešće rade zbog nedostatka ljubavi. Kakav kliše…

I tako, sa jedne strane su mučevni muškarci puni moći u večitoj potrazi za vulvom koju bi platili koje ih vrte oko malog prsta, a sa druge strane mi žene koje smo pune obrazovanja, kulture i pameti bez tih muškarca.

Pitanje se nameće samo od sebe, i, šta sad?

Pa, vidi, kucaj ChatGTP. Ja sam ga pitala šta bi bilo kad bi bilo. I nema nigde saveta

– kozo jedna, jedna kozo, budi malo mudrija, manipuliši vulvom!

Pa, šta znam…

Nas od malena uče da budemo pokorne, poslušne, čedne, vaspitane, mile, snažne, jake. Vulva? To ti služi da rodiš dete i da imaš probleme sa grlićem materice.

Ali, ako pitate bilo koju mudriju baku rekla bi nam vrlo prosto – daš mu kad hoće a ti radi kako hoćeš.

I tako dok lud jebe zbunjenog, svako svoju pravdu tera. Niko ne zna šta je ispravno, a ja znam samo jedno da sam od svega izvukla pomalo za nauk. Držite me za prostu ženu koja sve ovo piše, briga me baš. Ja se nadam da posle nekog vremena neću imati prilike da slušam kako je neku od vas muž ostavio zbog druge vulve. A i vi muškarci, brate mili, ne mogu da verujem stvarno, pa zar je moguće da vas i dalje hvataju na rupu! Idi bre… Poraz. Braćo draga, razumem ja vas ali razumite i vi mene.

Život je obična stvar, možemo mi izmisliti Boga na štulama, sve je tako prosto i dalje. I ti koji su izmislili pametne telefon i oni su se razvodili zbog mlađane vulve, gubili milione zbog vulve, propadali finansijski zbog vulve.

Suština je da smo i dalje u biti kromanjonci u glavi, dok nam pametni usisivač sređuje kuću. Vodimo neke nebitne bitke, ratujemo jedni protiv drugih, bijemo se, varamo se, umesto da se razumemo. Nije bitno ko je ko, ako si čovek briga me šta imaš među nogama. Varaj, ganjaj sojke baš me briga, budi razumno biće, ne daj na sebe, drži do sebe – bilo koji pol da si. Poštuj, čuvaj, voli – sebe pa i druge.

Srk kafe.

„Nego, ubiše me ove dlake baš mi urastaju…“.

„Ja sam se picnula sinoć, sve sam počupala, sutra idem u provod…“.

„Boli te uvo, jašta tako i treba.“

Srk kafe i ljubav u vazduhu za to što je razumem, što ona razume mene, što smo uvek jedna za drugu tu, što su nam deca zdrava a za sve drugo nas zabole,

p i č k a.