Praznični podvarak

Slušam klince u sobi kako se čupaju, vrište, mislim se ako vam udjem u sobu… Pa posteri će sa zidova pospadati ako ja pustim glas. Puče nešto. E, sad ću da vam udjem tamo, e sad ste ga … Sad kad vam udjem, ti sunce… I deci. Pa pobiše se. Ne bih da izustim rečenicu i pretnju koju su mnoge mame pa i moja, izgovarale tokom čitave geneze našeg odrastanja. „Ja sam te rodila ja ću te i…“ Evo, živi smo i zdravi, za sve one koji će sada skočiti na naše mame kao monstrume koje su ugrozile prava deteta. Ne želim ni da zadjem u tu tematiku jer sam i sama mama. Sve mi kažemo što ne mislimo u stanju nervnog sloma i rastrojstva. I ne, nismo lude, samo smo umorne i od krvi i mesa za sve vas koji se spremate u kontra napad. Elem…

Ja u sobu kad tamo stanje redovno, mali čupa sestru a ona vrišti. Taman ja tu stvar izgladim i ponovo ljubav zavlada na koji minut, opet vriska i dreka. E sad stvar ide u smeru sad ću oboje da vas „pojedem“. Ali ko će više koga da pojede oni mene ili ja njih. Mislim da je stvar jasna jer ja imam 48 kg. Nisam ja mršava jer pratim modu. Imam ja moju modu i dijetu, zovu se Sergej i Mia. Opet ih pomirim i izbrojim do 10. Savršena tehnika smirivanja živaca. Vratim se u kuhinju. Opet čujem svadja… Ne zanima me, taman da stan do temelja srušite, evo uopšte me ne zanima. Sipam čašu vina i kuvam podvarak. Molim lepo, pa umoriće se od svadje i lemanja medjusobnog pa će biti gladni. Tako da, ne tangiram visokofrekventnu vrisku sestre i skoro pa vandalizam mladjeg joj brata. Podvarak se krčka…

I onda me uhvati razmišljanje u sred onog dinstanja podvarka. Treba onim ljudima da se obratim i poželim nešto za Novu godinu. Kao fol, ostvarite svoje snove, budite kreativni, verujte u sebe, budite srećni, bla bla…

Kao da su oni samo čekali JustMelissu da im ona to kaže i otvori oči. Jeste, sve vas briga baš. Svi vi znate šta želite, koje su vaše mogućnosti. A ako i ne znate, opet vaš problem. Zato imam da vam poručim par stvari eto kao komšinica, mama, sestra, tetka, pa neka bude ovo od mene za doček i sve praznike.

• Omladino, ako čitate ovaj sajt, nadam se da ste do sada shvatili da sam na vašoj strani i da zaista pokušavam da vas razumem. Sve ono što donose današnji trendovi kao model ponašanja meni se iskreno ne dja ali ono, brate, tebra, takvo vreme. A vi, draga moja omladino, svakako ako želite da ostanete degenerisani idioti bez malo mozga za upotrebu, znajte da se dalje od splava, rijalitija, koksa i ostalih sintetičkih droga nećete mnogo pomaći. Ukoliko ne želite da osvanete kao udarna vest o predoziranoj mladoj osobi na jutarnjem programu, nadjena u baruštini, velikih kapaciteta a nikakvih mogućnosti nažalost, onda udrite. I to je vaša stvar i izbor, da budete glupi i smešni. Rad i red nisu passe moda, ako nemaš da jedeš svaki posao ma kakav bio ima smisla. Ne čekaj da ti tata i mama donesu, imaj pameti pa stvori sam. Niste vi nesposobni, samo ste lenji. Sport, društvo, zezanje, faks, knjiga, vopi u kraju sa simpatijom, sve se može bolje i kreativnije. Otvorite oči, ne budi deo nečega, budi celina, svoj na svome. Makar po cenu samoće i odbačenosti. Budi drugačiji. Eto to je moj savet za doček burazengiji. Skr! Skr! ( evo šta sam naučila od Jala Brata)!
• Starijoj ekipi koja me prati i koju neizmerno cenim i poštujem, želim da se opuste. Koliko god je to moguće. Ove klince iz predhodnog obraćanja, naterajte na rad i red, stvarajte od njih ljude a ne debile. Svi mi grešimo i svi se trudimo kao roditelji da damo 200 posto sebe. Nekada to uspeva, nekada ne. Nekada se vrati u pozitivnoj formi, nekada nismo ni svesni šta je krenulo nizbrdo pa nam je dete takvo. Ali važno je da pokušavamo i da ne odustajemo u nameri da od njih načinimo dobre i kvalitetne ljude. Nećemo naše kopije u budućnosti, ali svakako se nadamo boljim verzijama nas samih u njima. Radujte se malim stvarima sa prijateljima. Uz vino i muziku, cigarete i ples, razgledanje fotki iz tamo 1975-e, prve simpatije i služenje vojnog roka. Više smeha. Ionako sve nas svakodnevnica razjeda u vidu visokih računa, kredita, posla, pa onda deca, zbog svega toga svaki drugi od nas ima čir na želudcu, stendove na srcu i visok krvni pritisak, hemoroide. U inat svemu tome, vino, cigareta, društvo, Čola… Osmeh. Zdravlje! Uzdravlje i živeli!

Eto, ovo je izletelo iz mene dok kuvam podvarak i polako primećujem da su se klinci smirili u sobi. Ljubav, pa svakako da ja nisam ovde merodavna da pričam o tome. Nisam iz te happy komune širimo ljubav a ne rat. Svakako, rat ne podržavam a i ljubav, ma volite se ljudi koga briga. Bolje bi bilo da krenemo u razmišljanje da svako ima pravo da voli koga hoće i ko mu prija. Volite se naravno. Šta me briga. Ja imam mog debelog koji me nervira svakodnevno i kog uprkos svim tim manama, volim. I kada prdi i kada podriguje, kada noću krišom jede, kada me pogleda tugaljivo jer mi je skrkao saksiju sa cvećem dok se igrao sa klincima loptom po kući. Sve je to ljubav. Volim ga iako je bezobrazan. On je moj, pa šta sad…

Ručak! Deco! Postavljeno je! Ulazi i tata, ajmoooo!!! Perite ruke svi, jao bre deco a i ti Milane, prvi ti… Sto puta da kažem!

Ručak. Mi. Smeh. Podrigivanje. Sergej štuca, Mia se zagrcnula hranom od smeha, Milan pravi smešne face, ja jedem beli luk i derem se na sve njih. Smišljamo kako Deda Mrazu da napišemo spisak poklona za doček.

Moja verzija svega što sam poželela oduvek, za svaku Novu godinu, bila je za tim stolom… Baš ovako, nesavršeno savršena.

Srećna Nova godina i svi praznici,

Love ya all,

JustMelissa