JELKA JE LEPA, A SVE OSTALO ŠKRIPI Nova godina u firmi kao iluzija sklada

Nova godina nam kuca na vrata, a sa njom i nezaobilazne novogodišnje žurke u firmama. Ah, to čarobno veče kada se svi osmehuju jedni drugima kao da smo svi zajedno proveli godinu na Maldivima, a ne u stresu i prekovremenom radu. U tom jednom trenutku svi zaboravimo na pritiske, šefove koji viču, kolege koje ignorišu mejlove i sve one male nepravde koje nam grickaju živce. Zaboravimo i na „drndanje“, kako volimo to kolokvijalno da kažemo, jer šljokičasta haljina i čaša proseka brišu sećanja bolje od bilo kakvog psihologa.

Jelka u kancelariji je lepa. Ma, prelepa. Cene odeše u nebesa, deca se tuku po ulicama jer nema dovoljno slatkiša ispod te jelke, a studenti u bojkotu. Ali šta nas briga – jelka je lepa! Bar smo za to uspeli da se dogovorimo, a sve ostalo, pa… to ćemo rešavati posle 1. februara. Neka sada sijaju lampice, neka kucaju zdravice, jer ako ništa drugo, makar tih nekoliko dana imamo iluziju sklada. Činimo se kao srećna mala firma, a zapravo svi u sebi brojimo dane do prazničnog godišnjeg. Kako je u firmi, tako je i u kući – nemoj da je neko pipnuo jelku dok ja to ne odobrim.

Ali, pogledajmo malo bolje. Svi ti osmesi, svi ti nazdravljeni govori, šale i nazovi iskrene želje za uspešnu godinu – šta su, ako ne bekstvo? U toj jednoj večeri, naši osmesi kao da pokušavaju da uguše osećaj usamljenosti koji nosimo cele godine. Prstima možeš da osetiš koliko je ta usamljenost prisutna. Kao da će sa poslednjim odbrojavanjem u ponoć sve brige nestati. Sve frustracije sa posla, svi pretrpani računi kod kuće, svi naši unutrašnji nemiri – kao da će ih Nova godina magično rešiti. Ali, neće.

I nije sve u tome da budemo cinični. Jelka stvarno jeste lepa. Šarenilo i svetlost uvek unesu malo radosti u tamu svakodnevnice. Možda nam treba baš ta iluzija sklada, to jedno veče gde je sve kao u redu. Gde možemo da se nasmejemo, nazdravimo i zaboravimo na trenutak. Možda je to ono što nas puni snagom da izdržimo dalje.

A kada prođe taj praznični sjaj, kada se lampice ugase i jelka ostane sama u uglu kancelarije, vraćamo se stvarnosti. Računi, obaveze, projekti i sve ono što nas uvek sačeka. Ko je u pravu, a ko u krivu – to ćemo videti posle 1. februara, kada se svedu svi bilansi. Do tada, hajde da makar pokušamo da se opustimo, nasmejemo i, makar na trenutak, budemo deo te iluzije. Jer, ako ništa drugo – jelka je lepa.

I to nije pogrešno. Jer, decembar nam pruža nešto što retko sebi dozvoljavamo – šansu da na trenutak stanemo i budemo prisutni. Šansa da se nasmejemo, čak i ako je taj smeh maska. Šansa da pustimo malo svetlosti da prodre kroz pukotine naših svakodnevnih borbi. Jelka, ukrašena do savršenstva, simbolizuje nešto dublje: potrebu da se osećamo celovito, makar i na kratko.

Ali ne možemo pobeći od istine – svi smo pomalo slomljeni. Sve one nesigurnosti koje skrivamo tokom godine sada su ovde, s nama. Ali možda je baš to u redu. Možda je u redu stati ispod te jelke i priznati sebi: „Da, bilo je teško.“ Jer jedino tako možemo da pustimo svetlost da nas obasja.

Nove godine, sa svim svojim ukrasima i žurkama, nisu magični štapić. One su samo podsetnik da, iako smo možda umorni, nismo završeni, nismo celoviti, nema tu suštine. Simbolično čistimo ono što je staro i pravimo mesta za novo, makar to novo bilo samo još jedna šansa da pokušamo. I možda je baš to dovoljno – malo nade, malo svetlosti u mraku.

I dok deca možda prave haos na ulicama, mi nalazimo utehu u malim stvarima – u onoj jednoj pesmi koja nas podseća na lepe trenutke, u prijateljskom osmehu, u lampicama koje se prelamaju kroz prozor.

Kad žurka prođe, kad se lampice ugase i kada svi računi stignu u februaru, suočićemo se s realnošću. Ali do tada, pustimo sebi tu iluziju, ma ko ga briga – jer nije sve u tome kako živimo, već u tome kako se osećamo. A osećamo se živi, makar i na trenutak.

Šta nas zapravo čeka nakon ponoći? Videćemo. Ali jedno je sigurno – sve što želimo u tom trenutku nije ukras na jelki, već mir u nama. I možda, samo možda, Nova godina nam daje priliku da ga pronađemo.

Jer, hajde da budemo realni, novi početak nije nešto što donosi Nova godina, već mi sami. Jelka je lepa, ali život je naš. Neka svetlost lampica makar na trenutak osvetli i naša srca. Jer posle 1. februara, računi, dugovi i bilansi neće nestati, ali možda ćemo ih dočekati malo vedriji, sa malo više nade.

Na kraju, ne treba nam mnogo – malo topline, malo ljubavi, malo smisla. I naravno, ta lepa jelka. Šta drugo?

xoxo,

vaša justmelissa